Dan oslobođenja Subatice u Prvom svitskom ratu
- Detalji
I ove godine je u Subatici svečano obilužen 13. novembar, Dan oslobođenja Subatice u Prvom svitskom ratu. Tim povodom je organizovan prigodan program iza koga su stali Srpski kulturni centar „Sveti Sava", Bunjevački kulturni centar i Bunjevačka matica, Udruženje ratni dobrovoljaca 1912-1918. godine i njihovih potomaka i poštovalaca i Grad Subatica.
Na Dan oslobođenja je položen vinac na spomen-ploču za Železničkoj stanici u Subatici, a potom su pridstavnici Okruga, Grada, organizatora, te udruženja i organizacija koja u svom programu imaju nigovanje sićanja na ovaj datum položili vince na Spomenik junacima palim za oslobođenje i ujedinjenje 1912-1918. na Puškinovom trgu, dok je prije tog čina održan i pomen svim žrtvama. Kako je to i običaj, Dragutin Lukić je održo „javni čas", sićajući se svoji pridaka koji su učestvovali o oslobođenju Srbije, ali i svi oni koji su prošli golgotu Velikog rata i koji su prošli težak put do momenta oslobođenja naše zemlje.
Dan ranije, na sceni „Jadran" Narodnog pozorišta u Subatici, održana je svečana akademija „Braća uvek - uvik zajedno". Rič je o programu koji je nasto ko posledica obnovljene povelje o bratimljenju Bunjevaca i Srba u Subatici, a tom prilikom se prisutnima, u ime Grada Subatice i gradonačelnika Stevana Bakića, obratio Srđan Samardžić, član Gradskog vića zadužen za oblast privrede. On je tom prilikom divanio i o velikim odlukama koje su uslidile, prije svega o Velikoj narodnoj skupštini Srba, Bunjevaca i ostali Slovena.
– Novostvorena država, koja je rođena 1918. godine, nastala je posle tri teška i oslobodilačka rata – Prvog svetskog i dva balkanska – u kojima je Srbija podnela ogromne žrtve. Naša dužnost i obaveza je da sačuvamo sećanje na stradale u tim ratovima i da odajemo počast našim slavnim precima koji su u borbi za slobodu i bolju budućnost dali svoje živote – naglasio je Samardžić.
U okviru svečane akademije divanio je i dramski umitnik Miloš Stanković, dok su prisutni mogli da uživaju u monodrami „Čujte Srbi – Arčibald Rajs", u izvođenju Ljubivoja Tadića.
Bunjevačka nacionalna zajednica se pridstavila sa svojim izdanjima na ovogodišnjem Sajmu knjiga u Beogradu
- Detalji
Ove godine se održava je 65–ti po redu Međunarodni sajam knjiga u Beogradu, koji će trajat od 23. do 30. oktobra, di se bunjevačka nacionalna zajednica pridstavila sa svojim izdanjima u ponediljak, 24. oktobra, na štandu Pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice sa „Bunjevačkim novina“, dičijim listom na bunjevačkom „Tandrčak“, listom za mlade „Bocko“, di su med prisutnima divanili Nikola Stantić, glavni i odgovorni urednik „Bunjevački novina“ i Boris Bajić, direktor NIU BIC–a.
Bunjevački media centar se takođe pridstavio na ovom sajmu ko izdavač knjiga „Zagonetke o životinjama“ autorke Bojane Jelić i knjigom autorke Marije Feher „Pisme moje duše“ koje su takođe bile izložene na sajmu knjiga u Beogradu.
O izdanjima Bunjevačkog media centra divanio je Mirko Bajić, direktor BMC iz Subatice a knjigu zagonetke o životinjama je pridstavila sama autorka Bojana Jelić koja je istakla značaj pisanja ovaki dičiji knjiga u okviru savrimenog načina života i na koji način današnju dicu privolit da zavole čitat knjige.
VIDEO PRILOG: BMC
Tehnička škula „Ivan Sarić“ proslavila je 77. rođendan - Od snova se ne odustaje
- Detalji
Sa programom „Svirati i leteti, isto je”, kasnije i kroz pridavanje „Pupin, dobrotvor i naučnik”, Tehnička škula „Ivan Sarić“ proslavila je svoj 77. rođendan. Za Dan škule izabran je 16. oktobar, u znak sićanja na 1910. godinu, kada je, upravo 16. oktobra, Ivan Sarić izveo svoj prvi uspišan let, prid velikim brojom znatiželjni Subatičana okupljeni na hipodromu.
– Ove nedilje proslavljamo 77 godina od osnivanja naše škule i tim povodom smo pripremili kulturno-umitnički program. Spojili smo u programu rad Pere Tumbasa Haje i Ivana Sarića. Imamo nikoliko tamburaški numera, dokumentarni film, goste koji govore o akterima. U drugom dilu programa smo imali pridavanje „Pupin, dobrotvor i naučnik“ koje je održala naučnica i publicista Aleksandra Ninković – istako je Željko Rajčić, direktor TŠ „Ivan Sarić”.
Posebno je zanimljiv bio program „Svirati i leteti, isto je” u čijoj su realizaciji pomogli učenici ove škule, profesori, ali i brojni gosti, a tom prilikom je i prikazan dokumentarni film „Temelji tamburice na subotičkoj kaldrmi”, Miroslava Antelja, u produkciji Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok".
– Sarić je naš mali-veliki heroj. Slavimo ga svake godine, ali smo sada odlučili da malo drugačije koncipiramo proslavu Dana škule, pa smo ispreplitali sudbine i životne priče dvojice istaknuti Subatičana koji su pri tome i savrimenici, pa čak i komšije jedno vrime, živeli su u istom dilu varoši. Ivan Sarić je bio fasciniran idejom letenja, inspiracija mu je bio Luj Blerio koji je priletio Lamanš 1909. godine, napravio je potajno skicu njegovog aviona, vratio se kući i napravio svoju letelicu sa kojom je 16. oktobra izveo svoj prvi uspišan let i to slavimo kao dan naše škule. U jednom trenutku naratori kažu kako se zvuk tambure probija kroz puste ulice varoši, jer su svi na Hipodromu. On u jednom momentu, jer i heroji imaju pravo da se plaše, pomisli kako je lakše muzikom i umitnošću osvajati nebeske visine. Međutim, on je čvrsto rišen da uradi ono zbog čega je sazvao publiku, sida u svoju letelicu i uspišno leti – istakla je Jasmina Marić, profesor istorije u ovoj škuli i istakla najvažniju poruku:
– Poruka našim učenicima i profesorima jeste da se od snova ne odustaje, nikada i ni pod kakvim uslovima. Onda možemo da se nadamo da će se snovi ostvariti.
Stipan Jaramazović je priznao da se, prilikom sviranja tambure oseti kao da leti.
– Sa prvom žicom, njeno treperenje vas ponese, i što više svirate sve vas više nosi... I kad vas ponese, gubite kontakt sa zemljom, a šta je to drugo nego letenje, kazo je Jaramazović, dok je Antelj citirao jednog od sagovornika u dokumentarnom filmu – Zvonka Bogdana:
– Ako živiš u malom gradu, moraš se uklopiti u njegove okvire, a ako želiš ići dalje, moraš izaći iz okvira. To je svojstveno i Ivanu Sariću i Peri Tumbasu Haji.
Što se pridavanja „Pupin, dobrotvor i naučnik”, naučnica i publicista Aleksandra Ninković Tašić je pokušala da okupljenima prinese detalje o životu i radu Mihajla Pupina, ali i njegovoj ljudskosti.
– O Pupinu se, nažalost, malo zna. Bio je to čovik koji je znao sve o nama, zadužio nas više nego iko. Ovim đacima sam se obratila u ogromnoj nadi da mogu da budu ljudi ko što je bio Pupin, da znaju da su porazi samo kratka odmorišta za buduće pobide i da to usvoje i savladaju.
Kako je to i običaj, u okviru obilužavanja Dana škule, uručena je nagrada „Ivan Sarić”, za zaposlenog koji je u svom radu ostvario izuzetne rezultate, a priznanje je dobila Terez Sabo Cibolja, profesor mađarskog jezika i književnosti.
Strana 19 od 141
