Ono što je subotički umitnik Lojzija Kujundžić Lozan ljubomorno čuvao za sebe godinama, mogli su da vide konačno svi ljubitelji slikarstva u Bunjevačkoj matici. Kroz izložbu „Replike starih majstora” nanizale su se slike razni autora koje krasi isti filigranski rad vešte ruke umitnika. Predić, Jovanović, Munkači, DelaKroa, pa i Rembrant, poslužili su kao inspiracija za dugogodišnji rad.
– Imao sam 6-7 izložbi i nisam više imao potrebu za tim, nego samo da slikam za sebe. Živeo sam na Paliću, pa sam uzeo veći stan u Subotici, a stan je bio prazan. Uživao sam u delima starih poznatih majstora ceo život i rekao sam sebi da ću napraviti replike, da ih imam u svom stanu, da uživam u njima. Napravio sam preko 20 slika, došla je ova korona, pa sam se malo isključio od svega... I onda mi je jednom došao Šarac (subotički slikar Ivan Šarčević), bio je zanteresovan da vidi šta ja to radim. Iznenadio se i rekao: „Ovo svit mora vidit”. Nisam imao nameru da izlažem, niti da se trošim, ali me je on na neki način naterao. Zahvalan sam mu na tome, jer je ovo verovatno moja poslednja izložba, jer nemam ja malo godina (1939. godište) – istakao je Lojzija Kujundžić.
Radeći portrete cio život Kujundžić je čvrsto u svitu hiper-realizma, tako da mu je to i pomoglo da se usudi da uradi ovako nešto.
– Trudio sam se da replike budu što vernije. Na nekim slikama sam dozvolio sebi da neke detalje malo promenim, ta ih više istaknem, a najviše je radova Paje Jovanovića koji mi je nekako najbliži. Naravno, formati nisu verni originalima, slike sam prilagođavao slobodnom prostoru na zidovima u stanu.
Glavni „krivac” za izložbu, Ivan Šarčević, ujedno i pridsidnik Odbora za likovnu umitnost u Bunjevačkoj matici, objašnjava kako je moguće da nastanu tako verne replike, i to koristeći se flomasterima i akrilom.
– Lozanov rad krasi filigranska savršenost. Usuditi se ovo odraditi je mnogo teže nego napraviti sopstveno delo. To mora biti to, kopija mora biti verna, savršena. Treba reći da je Lojzija umetnički graver, to je njegova profesija. Insistirao sam na tome da narod mora da vidi ove slike. On ih je ljubomorno sakrivao, a posle 45 godina našeg drugarstva sam uspeo da ga nagovorim da pokaže svoj rad.
Izložbu je svečano otvorio Vito Vojnić Purčar, teoretičar likovne umitnosti iz Budimpešte.
