Tradicija ni ove godine nije iznevirena, po četrnajsti put su se, poslidnjeg vikenda u avgustu, Bajmokom širili mirisi domaće kujne. Tradicionalna bunjevačka, mađarska, nemačka, rusinska i srpska ila zagolicala su sva čula gostivi „Festivala bunjevački ila”. Organizatori iz Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok” potrudili su se da opet sve bude puno, kako kuvara, tako i gostivi.
– Počeli smo se organizovat još 2003. godine, ko sekcija u okviru KPD „Jedinstvo-Eđšeg”, al smo ubrzo svatili da imamo dovoljno snage samostalno se organizovat. I kad je bilo pitanje „Šta ćemo radit”, doneli smo ideju i da je rana dio kulture jednog naroda. Tog se držimo godinama unatrag, a proizvod svega tog je i „Bunjevački kuvar” koji je stigo u 82 zemlje svita i koji je napravio lipu prezentaciju naše tradicionalne kujne, našeg Centra, al i cilog Bajmoka – podsitio se Branko Pokornić, pridsidnik Organizacionog odbora, pa se osvrnio na četrnajsto izdanje Festivala:
– Ko i uvik, trudimo se štogod prominit i dopunit, pa nuz izvorna bunjevačka ila imamo i ila iz drugi zajednica. Ovaj put su s nama iz mađarske, rusinske, nemačke i srpske zajednice. Odziv gostivi je odličan, svi već znaju da mi ne odustajemo od našeg tradicionalnog termina, poslidnjeg vikenda avgusta, pa smo imali tridesetak izlagača i oko šezdeset ila. Imali smo i tri štanda di su se pridstavila dica, nuz pomoć roditelja i prijatelja, a cilj je da sa njima radimo, da ji naučimo, jel je to jedina šansa da nastave ono što smo započeli.
Rad domaćina, al i svi učesnika, ko i dice iz KUD „Aleksandrovo” koji su bili zaduženi za kulturno-umitnički dio programa, pofalila je i pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, dr Suzana Kujundžić Ostojić.
– Naš domaćin, Branko Pokornić, je izuzetno uporan. Pripozno je šta je zanimljivo za sve, a u prilog tom su i gosti iz drugi zajednica. Identitet jedne zajednice čuva se i kroz ranu, etnolozi kažu i najduže, pogotovo u porodici. Naravno, određene stvari dožive prominu, nisu identični uzgoj i pripravljanje ko kadgod, al se trudimo ostat na tragu tradicije i bit moderni.
Jedno od tradicionalni ila po kojem su Bunjevci poznati sigurno je tarana. A nje, bar u Bajmoku, bude zadosta, jel čeljad iz BKC „Bajmok” kuvaje taranu za sve, goste, učesnike, zvaničnike, foklorce, novinare, snimatelje... „Šefica” u procesu je Emera Poljaković.
– Meni je ovo trinajsti put kako kuvam taranu na Festivalu. Ona je dobra, ko i uvik. Prvo se pripravi luka, masti, krumpira i divenice, naravno, taranu smo ranije pravili, mi u Bajmoku – divani Emera Poljaković, pa otkriva recept za dobru taranu:
– Metne se mast da se ugrije, pa se onda metne dosta crnog luka da se uprži. Posli iđe krumpir, pa kad se i on malo uprži, dolije se i vode da se prija skuva. Kad je napolak kuvan, dodaje se tarana. Mi na veliku labošku metnemo pet lončića od litre, a na kraju iđe divenica. Sve se nalije vodom, miša, doda se soli i paprike. Mora lagano vret, da ne zagori. Lani smo skuvali devet veliki labošaka od po 40 litara, ove godine će, čini se, otić i više.
Dragan Kubatov stiže iz Sombora, a sa svojim saradnicama je prikazo kako su se to Bunjevci u Somboru zabavljali na kraju 19. i početku 20. vika.
– Pridstavili smo čajanku, koja je bila popularna u vrime adventa. Onda nije bilo mogućnosti za velike igranke, pivanje i muziku, pa je organizovanje čajanki donelo priliku da se nastavi društveni život u jednom tišem i mirnijem obliku. Čajanke nisu bile naminjene velikom broju svita, okupljalo bi se po nikoliko cura i momaka, naravno, nuz nane koje su budno pazile.
Udruženje građana „Bunjevačko kolo” iz Sombora imalo je, takođe, svoj štand, a glavnu rič vodila je reduša Marija Brdarić.
– Pravimo paradičkom čorbe, gomboce i „taške”. Doneli smo malo sitni kolača, pogaču s makom i orasima, liker, naše somborsko vino. Dolazimo često i rado, drago nam je vraćat tradiciju, pripravljat ila kako su to radile naše majke.
U komšiluku su gošće iz Male Bosne. Ko i uvik, za divan s novinarima zadužena je Ana Ivić.
– Za ovu godinu smo pripravili paradičkom čorbe i ronđave čorbe, uzlivance s krumpirom, listića, pitu s jabukama... Sve su to naša stara ila. Mogli bi pripravit i štogod drugo, al se trudimo da to budu što starija ila, kaka se već riđe mogu vidit na ovakim festivalima.
Dok su žene rađe bile oko šporelja, muški dio populacije sklonio se u lad, te se staro o nikoliko kotlića. Bunjevci iz Bajmoka, Baje, Lemeša, Subotice, starali su se o tom šta se krčkalo u kotlićima.
Na tri štanda su radila dica, dio je bio okupljen oko Svetlane Mormer koja u OŠ „Vuk Karadžić” pridaje bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture, dio je pridstavljo KPD „Jedinstvo-Eđšeg”, a dio opet Plesnu grupu „Medžik”.
Kod plesača su u prvom planu bili kolači.
– Imamo rolate, oblatne, mafine... Pravili smo dio sami, a dio su nam pomogli roditelji. Prošle godine smo tušta prodali, nadam se da će tako bit i ove. Neće bit sekiracije ako štogod i ostane, jel sve što se ne proda mi poidemo – iskrena je Miljana Bjelica.
Njevi drugari iz KPD „Jedinstvo-Eđšeg” takođe su pripravljali slatke specijalitete.
– Pravili smo salčiće s pekmezom od višanja i čokoladne mafine sa šlagom. Zanimljivo je kuvat i štogod novo naučit – kaže Tamara Banić.
Tamara Jurić iz BKC „Bajmok” voli dolazit na Festival.
– Pravili smo pogaču koju sad prodajemo, a tu su i kolači, dok dio pravimo i na štandu, pečemo palačinte i kuvamo čorbu. Pomogli su nam roditelji i učiteljica, jel i u škuli često učimo o bunjevačkim običajima i rani.
Nuz dobru ranu i muziku pristuni su ispratili još jedan avgust, a o receptima i ilima biće još pisanja i divana, ako ne prija, onda u četrnajstom izdanju Festivalskog biltena.
VIDEO PRILOG: BMC
