U petak,15. marta, održano je pridstavljanje drugog izdanja „Rečnika bačkih Bunjevaca”, autora Marka Peića, Grge Bačlije, Josipa Bajića, Suzane Kujundžić Ostojić i Dragoljuba Petrovića, a u izdanju Matice srpske.
Pridstavljanje je održano u prostorijama Bunjevačke matice, a tom prilikom je pridstavljen i „Gramatički i pravopisni priručnik bunjevačkog jezika”, autora Ane Popov i Suzane Kujundžić Ostojić, a u izdanju Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine.
Prof. dr Dragan Stanić, pridsidnik Matice srpske, naglasio je važnost ovakog izdanja.
– Svi narodni govori treba da budu opisani što je više moguće. Važno je da imamo dobre rečnike koji će opisati što više reči, jer opisom tih reči mi dobijamo skicu opisa narodnog života uopšte. Zato je i za Bunjevce značajan ovaj rečnik, u drugom izdanju, uz znatno veći broj reči nego u prvom. To leksičko blago će da bude sačuvano i za nas danas, ali i za neka buduća vremena. Govori neumitno nestaju, civilizacijski pritisci čine da pravi narodni govor nestaje, pa je zato dobro popisati u određenim momentima stanje, da bismo ga sačuvali.
Prof. dr Mato Pižurica je istako da je sentimentalno vezan za „Ričnik bački Bunjevaca” i „Imenoslov bački Bunjevaca”.
– Upoznao sam čika Marka (Peića) i Grgu Bačliju još i pre nego što su se nadali da će od njihovog materijala ispasti dve sjajne knjige – istako je prof. dr Pižurica, pa nastavio:
– Ko se bavi lingvističkim poslom, leksikografskim posebno, zna da ovaki rečnici, kada nastaju nešto kasnije, na granici dva milenijuma, kod jedne etničke zajednice koja unazad ima kulturu, a nema normativnog rečnika, nose teškoću da se napiše dijalekatski rečnik. Jer svaki dijalekatski rečnik je prikupljanje onih, po mišljenju autora, manje poznatih reči, za koje pretpostavljamo da ih drugi manje poznaju, da su ređe u upotrebi. Nastaju kao diferencijalni rečnici, sadrže ono što drugi ne čuju, ne razumeju, što je šteta da bude izgubljeno. Rečnik je urađen na profesionalan način, zahvaljujući kolegi Petroviću, prof. Jerkoviću, i mojoj malenkosti. Teško je reći da li je ovo pravi dijalekatski rečnik, jer dijalekatski se mora upoređivati sa nekim koji je standard. Pomalo svojim statusom podseća na „Vukov riječnik”, jer i danas lingvisti teško mogu da se slože da li je taj rečnik jednodijalekatski ili višedijalekatski.
Dr Suzana Kujundžić Ostojić, ujedno i pridsidnica NSBNM, istakla je veliku važnost ovakog izdanja.
– Konačno imamo sve od atributa, argumentata, naučnog materijala... da bi jedan jezik bio jezik. Prikoračili smo i taj stepenik, dugo je to trajalo, bilo je tušta posla. Da bi jezik opsto, triba ga koristit što više, pogotovo dica i mladi, al ne samo u škuli, nego da ga divane kod kuće, da ga svi zajedno čuvamo. I mi, koji smo na funkcijama, moramo divanit bunjevački što češće, brez stida, s ponosom, jel mi smo ti na koje se oni tribaje ugledat.
Prisutne je na pridstavljanju pozdravio i Veljko Vojnić, pridsidnik Bunjevačke matice, a prisutni su s pažnjoj slušali zanimljive priloge koje su pripravili prof. dr Dragoljub Petrović i prof. dr Aleksandar Raič koji su bili spričeni lično uzet učešće u pridstavljanju dva značajna izdanja za Bunjevce.
Čestitke povodom dva značajna izdanja za bunjevačku zajednicu poslo je i nemački lingvista dr Martin Hancelman, sa Univerziteta u Hamburgu, koji sa posebnom pažnjom prati i piše o bunjevačkom jeziku.
