Tehnička škula „Ivan Sarić“ proslavila je 77. rođendan - Od snova se ne odustaje
- Detalji
Sa programom „Svirati i leteti, isto je”, kasnije i kroz pridavanje „Pupin, dobrotvor i naučnik”, Tehnička škula „Ivan Sarić“ proslavila je svoj 77. rođendan. Za Dan škule izabran je 16. oktobar, u znak sićanja na 1910. godinu, kada je, upravo 16. oktobra, Ivan Sarić izveo svoj prvi uspišan let, prid velikim brojom znatiželjni Subatičana okupljeni na hipodromu.
– Ove nedilje proslavljamo 77 godina od osnivanja naše škule i tim povodom smo pripremili kulturno-umitnički program. Spojili smo u programu rad Pere Tumbasa Haje i Ivana Sarića. Imamo nikoliko tamburaški numera, dokumentarni film, goste koji govore o akterima. U drugom dilu programa smo imali pridavanje „Pupin, dobrotvor i naučnik“ koje je održala naučnica i publicista Aleksandra Ninković – istako je Željko Rajčić, direktor TŠ „Ivan Sarić”.
Posebno je zanimljiv bio program „Svirati i leteti, isto je” u čijoj su realizaciji pomogli učenici ove škule, profesori, ali i brojni gosti, a tom prilikom je i prikazan dokumentarni film „Temelji tamburice na subotičkoj kaldrmi”, Miroslava Antelja, u produkciji Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok".
– Sarić je naš mali-veliki heroj. Slavimo ga svake godine, ali smo sada odlučili da malo drugačije koncipiramo proslavu Dana škule, pa smo ispreplitali sudbine i životne priče dvojice istaknuti Subatičana koji su pri tome i savrimenici, pa čak i komšije jedno vrime, živeli su u istom dilu varoši. Ivan Sarić je bio fasciniran idejom letenja, inspiracija mu je bio Luj Blerio koji je priletio Lamanš 1909. godine, napravio je potajno skicu njegovog aviona, vratio se kući i napravio svoju letelicu sa kojom je 16. oktobra izveo svoj prvi uspišan let i to slavimo kao dan naše škule. U jednom trenutku naratori kažu kako se zvuk tambure probija kroz puste ulice varoši, jer su svi na Hipodromu. On u jednom momentu, jer i heroji imaju pravo da se plaše, pomisli kako je lakše muzikom i umitnošću osvajati nebeske visine. Međutim, on je čvrsto rišen da uradi ono zbog čega je sazvao publiku, sida u svoju letelicu i uspišno leti – istakla je Jasmina Marić, profesor istorije u ovoj škuli i istakla najvažniju poruku:
– Poruka našim učenicima i profesorima jeste da se od snova ne odustaje, nikada i ni pod kakvim uslovima. Onda možemo da se nadamo da će se snovi ostvariti.
Stipan Jaramazović je priznao da se, prilikom sviranja tambure oseti kao da leti.
– Sa prvom žicom, njeno treperenje vas ponese, i što više svirate sve vas više nosi... I kad vas ponese, gubite kontakt sa zemljom, a šta je to drugo nego letenje, kazo je Jaramazović, dok je Antelj citirao jednog od sagovornika u dokumentarnom filmu – Zvonka Bogdana:
– Ako živiš u malom gradu, moraš se uklopiti u njegove okvire, a ako želiš ići dalje, moraš izaći iz okvira. To je svojstveno i Ivanu Sariću i Peri Tumbasu Haji.
Što se pridavanja „Pupin, dobrotvor i naučnik”, naučnica i publicista Aleksandra Ninković Tašić je pokušala da okupljenima prinese detalje o životu i radu Mihajla Pupina, ali i njegovoj ljudskosti.
– O Pupinu se, nažalost, malo zna. Bio je to čovik koji je znao sve o nama, zadužio nas više nego iko. Ovim đacima sam se obratila u ogromnoj nadi da mogu da budu ljudi ko što je bio Pupin, da znaju da su porazi samo kratka odmorišta za buduće pobide i da to usvoje i savladaju.
Kako je to i običaj, u okviru obilužavanja Dana škule, uručena je nagrada „Ivan Sarić”, za zaposlenog koji je u svom radu ostvario izuzetne rezultate, a priznanje je dobila Terez Sabo Cibolja, profesor mađarskog jezika i književnosti.
Bunjevački omladinski centar održo je dičiju radionicu „Jesenja čarolija“
- Detalji
I ove godine po tradiciji Bunjevački omladinski centar iz Subatice je ko i svake godine u petak, 14. oktobra organizovo radionicu za dicu pod nazivom „Jesenja čarolija“ vezanu za temu rada sa slamom u OŠ „Đuro Salaj“ u Subatici. Dica su se upoznala sa tehnikom izrade ukrasa u tehniki slame.
Cilj ovakvi dičiji radionica je da se dica upoznaju sa raznim tehnika izrade i rada sa različitim tradicionalnim materijalima sa kojima se ritko susriću kako u škulskim i vanškulskim aktivnostima i da se upoznaju sa običajem i kulturom Bunjevaca kroz moderno vrime. Izrada predmeta od slame je na ovim prostorima severne Bačke veoma rasprostranjena tako da ovakve radionice za dicu omogućavaju da oni od mali nogu uče o ovoj tradicionalnoj tehniki i da se vrimenom možda i opridile da budu još više zainteresovani za rad sa slamom.
U ovoj dičijoj radionici učestvovala su dica iz OŠ „Đuro Salaj“ i OŠ „Sečenji Ištvan“ iz Subatice koja pohađaje predmet „Bunjevački jezik sa elementima nacionalne kulture“.
Varoška biblioteka proslavila 132. rođendan
- Detalji
Varoška biblioteka je povodom proslave 132. godine postojanja organizovala svečano otkrivanje table sa nazivom ove kulturne ustanove na sva četri jezika koja su u službenoj upotribi u Varoši Subatica.
Od 1953. godine Varoška biblioteka je smištena u kadgodašnjoj zgradi Nacionalne kasine koju je projektovo Ferenc Rajhl 1896. godine.
Varoška biblioteka u Subatici je nastarija ustanova te vrste u Srbiji i ima najlipšu zgradu za svoje sidište. U protekle dvi godine ostvarila su se dva značajna projekta, sridstvima Vlade Republike Srbije da se obnovi glavna fasada zgrade, zgrada je dobila novu čitaonicu koja odgovara očekivanjima savrimeni čitaoca i istraživača. Varoška biblioteka u Subatici zauzima posibno misto ne samo po bogatoj zbirki knjiga i periodika zavičajnog karaktera, stari i ritki knjiga, već i zato što se ode susriću različite kulture i jezici kojima se divani na području naše Varoši.
Svečanom otkrivanju table sa natpisom ove ustanove kulture u Varoši Subatici na četri jezika koji su u službenoj upotribi otkrili su Balint Pastor, pridsidnik Skupštine Varoši Subatice i Adrien Kozma, direktorica Varoške biblioteke u Subatici.
Ono što je takođe važno istaći podsitit se da je Mijo Mandić, stariji istaknuti bunjevački velikan u periodu izmed dva rata 1921. godine bio izabran za varoškog knjižara, odnosno upravnika biblioteke. Piso je članke o biblioteki, popunio književne zbirke i drugo. Bio je upravnik naše Varoške biblioteke u Subatici do sridine 1932. godine. Tako da su Bunjevci dali takođe velik doprinos da bi ova kulturna ustanova Varoši Subatice bila danas to što jeste.
Strana 19 od 141
