- Detalji
U sklopu obilužavanja nacionalnog praznika Bunjevaca „Dana Dužijance” u Bajmoku su prve subote jula, u organizaciji Bunjevačkog kulturnog centra „Bajmok”, pokazali kako se ris kadgod radio.
– Radimo ris kako je to kadgod bilo, naravno, ne radimo na ciloj njivi, već na jednom dilu, koliko je dosta da se prikaže i dokumentuje svaki korak u ovom važnom poslu. Ris počima dogovorom gazde i risara, odnosno bandaša i bandašice. Cina za poso nije bila u novcima, neg u žitu, jel su i risari imali namiru za svoju familiju pripravit kruv. Pokazali smo kako se pripravljaje kose, kako se iđe na njivu, šta se nosi, kako se kosi, kako se kupi žito, kako se veže nuz ranije pripravljena uža, dije u krstine, posli nosi na salaš, dije u kamare, čekajuć da dođe vršalica. Kad bi poso na njivi bio gotov, risarska banda bi se vratila na salaš, tu ji čekaje gazda i gazdarica, slidi pripovidanje o urađenom poslu, kvalitetu i prinosu žita, a potom bi uslidila užna. Okončanjom risa i dužijancom je i okončan jedan važan dio posla u pripravljanju žita za kruv – divani Branko Pokornić iz BKC „Bajmok”.
VIDEO PRILOG:
- Detalji
Ono što je subotički umitnik Lojzija Kujundžić Lozan ljubomorno čuvao za sebe godinama, mogli su da vide konačno svi ljubitelji slikarstva u Bunjevačkoj matici. Kroz izložbu „Replike starih majstora” nanizale su se slike razni autora koje krasi isti filigranski rad vešte ruke umitnika. Predić, Jovanović, Munkači, DelaKroa, pa i Rembrant, poslužili su kao inspiracija za dugogodišnji rad.
– Imao sam 6-7 izložbi i nisam više imao potrebu za tim, nego samo da slikam za sebe. Živeo sam na Paliću, pa sam uzeo veći stan u Subotici, a stan je bio prazan. Uživao sam u delima starih poznatih majstora ceo život i rekao sam sebi da ću napraviti replike, da ih imam u svom stanu, da uživam u njima. Napravio sam preko 20 slika, došla je ova korona, pa sam se malo isključio od svega... I onda mi je jednom došao Šarac (subotički slikar Ivan Šarčević), bio je zanteresovan da vidi šta ja to radim. Iznenadio se i rekao: „Ovo svit mora vidit”. Nisam imao nameru da izlažem, niti da se trošim, ali me je on na neki način naterao. Zahvalan sam mu na tome, jer je ovo verovatno moja poslednja izložba, jer nemam ja malo godina (1939. godište) – istakao je Lojzija Kujundžić.
Radeći portrete cio život Kujundžić je čvrsto u svitu hiper-realizma, tako da mu je to i pomoglo da se usudi da uradi ovako nešto.
– Trudio sam se da replike budu što vernije. Na nekim slikama sam dozvolio sebi da neke detalje malo promenim, ta ih više istaknem, a najviše je radova Paje Jovanovića koji mi je nekako najbliži. Naravno, formati nisu verni originalima, slike sam prilagođavao slobodnom prostoru na zidovima u stanu.
Glavni „krivac” za izložbu, Ivan Šarčević, ujedno i pridsidnik Odbora za likovnu umitnost u Bunjevačkoj matici, objašnjava kako je moguće da nastanu tako verne replike, i to koristeći se flomasterima i akrilom.
– Lozanov rad krasi filigranska savršenost. Usuditi se ovo odraditi je mnogo teže nego napraviti sopstveno delo. To mora biti to, kopija mora biti verna, savršena. Treba reći da je Lojzija umetnički graver, to je njegova profesija. Insistirao sam na tome da narod mora da vidi ove slike. On ih je ljubomorno sakrivao, a posle 45 godina našeg drugarstva sam uspeo da ga nagovorim da pokaže svoj rad.
Izložbu je svečano otvorio Vito Vojnić Purčar, teoretičar likovne umitnosti iz Budimpešte.
- Detalji
U sridu, 24. juna, u Maloj Bosni su se još jedared podsitili tradicionalnog običaja kod Bunjevaca – priskakanja vatre na Svetog Ivana Cvitnjaka. Rič je o tradicionalnoj manifestaciji koja se održava u okviru programa obilužavanja nacionalnog praznika Bunjevaca - „Dana Dužijance”, a nosilac dešavanja je Udruženje građana „Bunjevačka vila” iz Male Bosne.
Kako je istakla Nela Ivić, pridsidnica UG „Bunjevačka vila”, ovo je bilo jubilarno, peto priskakanje vatre, a nuz domaćine, učestvovali su i mladi iz KUDŽ „Bratstvo” i KUD „Aleksandrovo”.
Okupljene je pozdravila i dr Suzana Kujundžić Ostojić, pridsidnica Nacionalnog savita bunjevačke nacionalne manjine, dok je Zagorka Panić, gradska menadžerka okupljenima poručila:
– Ovo je značajno za Suboticu, zbog različitosti i suživota svih naroda u Subotici. Drago mi je da prisustvujem jednom događaju, koji je jedan u nizu obeležavanja „Dužijance”, velikog bunjevačkog praznika. Prepoznali smo značaj ovog događaja i u lokalnoj samoupravi smo prepoznali važnost svih ovakvih okupljanja koja za cilj imaju čuvanje tradicije. To je jedina veza nas sa našim precima!
